Agencija za bankarstvo Federacije BiH (FBA) i Ekonomski institut Sarajevo organizovali su danas u Sarajevu stručni skup o finansijskoj pismenosti, na kojem je prezentirano istraživanje koje je pokazalo da je nivo finansijske pismenosti odraslih i srednjoškolaca u Bosni i Hercegovini niži nego u zemljama u okruženju.
Skup je organizovan u okviru Projekta unapređenja finansijske pismenosti u FBiH. Prezentirajući rezultate istraživanja navedeno je da finansijska pismenost odraslih iznosi 57,4 boda od 100, dok je 47,1 posto obuhvaćenih srednjoškolaca ispod osnovnog nivoa finansijske pismenosti.
Istraživanja su obuhvatila odraslo stanovništvo i učenike trećih i četvrtih razreda srednjih škola, a njihovi rezultati poslužit će kao osnova za utvrđivanje prioriteta, pripremu Akcionog plana i razvoj edukativnih materijala prilagođenih različitim ciljnim grupama.
Direktor Ekonomskog instituta Sarajevo prof. Muamer Halilbašić ukazao je na jaz između poznavanja osnovnih finansijskih pojmova i njihove primjene u svakodnevnom životu. Prema rezultatima istraživanja odraslih, inflaciju prepoznaje 84,5 posto ispitanika, a kamate na kredit 80,7 posto, dok je razumijevanje diversifikacije rizika i složenog prinosa znatno slabije.
Halilbašić je naveo da bi građani trebali štedjeti više i da bi ta štednja trebala biti drugačije struktuirana nego što je sada, jer je poražavajuće da se oko 70 posto depozita nalazi na tekućim računima. Dodao je da je u BiH neophodno raditi na razvoju finansijskog tržišta i većoj ponudi finansijskih instrumenata u koje bi građani mogli plasirati svoja sredstva te privoliti aktere na tržištu da osiguraju informacije na transparentan način.
Govoreći o srednjoškolcima, Halilbašić je naglasio važnost ranog uključivanja finansijskog obrazovanja u nastavni proces, uz korištenje pristupa i materijala prilagođenih uzrastu učenika.
Direktor Agencije za bankarstvo FBiH Jasmin Mahmuzić istakao je da finansijska pismenost ima važnu ulogu u zaštiti građana i očuvanju stabilnosti bankarskog sektora, posebno u vremenu ubrzanih digitalnih promjena i sve složenijih finansijskih usluga.
“Mi finansijsku pismenost vidimo kao jednu od osnovnih preventivnih mjera za zaštitu stabilnosti i sigurnosti bankarskog sektora”, poručio je Mahmuzić, te dodao da unapređenje finansijske pismenosti zahtijeva koordinisano djelovanje institucija, obrazovnog sistema i finansijskog sektora.
Rezultati istraživanja pokazuju i da 78,2 posto odraslih plaća račune na vrijeme, dok dugoročne ciljeve postavlja 40,5 posto, a sistematski planira i prati svoje finansije svega 16,2 posto ispitanika. U oblasti digitalne sigurnosti, 39,4 posto provjerava sigurnost web-stranica, što dodatno ukazuje na potrebu jačanja praktičnih finansijskih i digitalnih vještina.
Direktor Udruženja banaka BiH Edis Ražanica rekao je da finansijski sektor snosi dijelimičnu odgovornost što finansijska pismenost u BiH nije na zadovoljavajućem nivou, kao i institucije, zbog čega je to neophodno uvesti u formalno obrazovanje.
Skup je organizovan u okviru Projekta unapređenja finansijske pismenosti u FBiH i pripremu Akcionog plana za unapređenje finansijske pismenosti.
Istraživanje: Finansijska pismenost u BiH, naročito srednjoškolaca, na niskom nivou
