Vlada FBiH usvojila je Program ekonomskih reformi Federacije BiH za 2023-2025. godinu (PER FBiH). Program će biti dostavljen Direkciji za ekonomsko planiranje BiH, kao koordinirajućoj instituciji na nivou BiH zaduženoj za izradu Programa ekonomskih reformi BiH za 2023-2025. godinu.
Bosna i Hercegovina, kao zemlja kandidat za pristupanje Evropskoj uniji, godišnje ima obavezu da izradi PER za trogodišnji period i dostavi ga Evropskoj komisiji. Usvajanjem ovog dokumenta, Vlada FBiH je ispunila svoju obavezu, a koja se odnosi na dostavljanje priloga za izradu Programa ekonomskih reformi BiH. Strateška odrednica Vlade FBiH je proces euroatlantskih integracija BiH, a s ciljem ostvarivanja punopravnog članstva.
Strukturne reforme u narednom trogodišnjem periodu uključuju 13 oblasti s jasno definiranim reformskim mjerama koje se namjeravaju provesti. To su upravljanje javnim finansijama, zelena tranzicija, digitalna transformacija, te poslovno okruženje i smanjenje sive ekonomije, kao i istraživanje, razvoj i inovacije. Također, uključuju reforme ekonomske integracije, tržišta energije i transporta, zatim poljoprivredu, industriju i usluge, te obrazovanje i vještine, zapošljavanje i tržište rada, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, kao i inkluzija.
Plan provedbe Energetske efikasnosti za 2023.
Vlada FBiH usvojila je i Plan aktivnosti Implementacione jedinice projekta ‘Energetska efikasnost u BiH’ za Federaciju u 2023. godini, koji provodi Ministarstvo prostornog uređenja. Riječ je o aktivnostima koje se u našoj zemlji poduzimaju na jačanju energetske efikasnosti, što je posebno značajno u okviru podrške održivom ekonomskom rastu i kretanju ka Evropskoj uniji.
Kako je pojašnjeno u usvojenom planu, ‘Dodatno finansiranje Projekta Energetska efikasnost u BiH’ u Federaciji se provodi od maja 2020. godine i trajat će do kraja februara naredne godine. Ovaj projekt je u FBiH podržan sa 16.366.193 eura, što je 60 posto sredstava od ukupno odobrenih 27.276.989 eura za BiH.
U ovogodišnjem planu je provođenje mjera energetske efikasnosti na osam odabranih javnih objekata, te projektovanje, nadzor i revizija projektne dokumentacije za 24 objekta. Kako je obrazloženo, za osam odabranih javnih objekata u tri kantona (Hercegovačko-neretvanskom, Sarajevskom i Zeničko-dobojskom) ugovori su potpisani u zadnjem kvartalu prošle godine, te se uskoro očekuje realizacija ugovorenih radova, ukupno procijenjenih investicija u vrijednosti od skoro 2,66 miliona KM.
U Kantonu Sarajevo tako je u planu provođenje mjera energetske efikasnosti na zgradi Pravosudnih institucija FBiH (Federalno ministarstvo pravde, Vrhovni sud FBiH, Ustavni sud FBiH, Federalno tužilaštvo i Sudska policija FBiH), a procijenjena vrijednost investicije je skoro 600 hiljada KM. Drugi objekt u KS je Zavod za zbrinjavanje invalidne djece i omladine Pazarić, sa procijenjenom investicijom od oko 94 hiljade KM.
U HNK je riječ o objektu Kantonalnog suda u Mostaru za koji je procijenjena vrijednost investicije skoro 547 hiljada KM, zatim Narodnog univerziteta Konjic (oko 75 hiljada KM) i Domu zdravlja Čitluk (80.000 KM).
U ZDK planirano je provođenje mjera energetske efikasnosti u tri škole. To su Mješovita srednja industrijska škola Zenica (procijenjena vrijednost investicije oko 585 hiljada KM), MSŠ ‘Mehmedalija Mak Dizdar’ i Gimnazija ‘Muhsin Rizvić’ Breza (oko 483 hiljade KM), te OŠ ‘Miroslav Krleža’ Zenica (196 hiljada KM).
Za 24 javna objekta, od kojih je 17 federalnih institucija u Sarajevu, šest u Mostaru i jedan u Lukavcu, očekuje se da u prvoj polovini ove godine bude kompletirana projektna dokumentacija, kao i njena revizija. Nakon toga će se moći planirati i pripremiti tenderska dokumentacijaa za izvođenje radova, a ukupna procijenjena vrijednost investicije za ova 24 objekta iznosi više od 10 miliona KM.
